SMUDJ

Familija: Percidae

Rod: Stizostedion

Latinski naziv: Stizostedion lucioperca

Lokalni nazivi:

Maksimalna težina: 20kg

Maksimalna duzina: 1,3m

Lovna mera: 40cm

Lovostaj: 1. III do 31. IV

Opis i gradja: Smudj ima vretenasto, izduzeno telo, kao i vecina grabljivica, ali se razlikuje od istih sa relativno malom glavom. Ledja su mu zeleno siva, sa 8 do 12 tamnih poprecnih pruga, bokovi su su srebrnih nijansi, a stomak gotovo potpuno beo. Ledjna peraja su mu spojena, i prvo je nazubljeno ostrim kostanim zbicama. Repno peraje je veliko i snazno, i samo je blago zaseceno. Usta su velika, sa jednim rebom velikih i ostrih zuba. Telo mu je prekriveno sitnom, duboko usadjenom krljuscu. Oci su velike i odlicno prilagodjene za nocni lov. U mraku svetlucaju, pa ga neki nazivaju staklenooki. Izrazena su mu i ostala cula, a posebno culo mirisa i bocna linija. Kod nas dostize starost i do 20 godina, sa tezinom do 20kg.

Razmnozavanje: Smudj se mresti u prolece, kada temperatura vode dostigne 14 stepeni. Zenka postaje polno zrela u trecoj godini, a muzjak godinu dana ranije. Zenka polaze 75.000 do 300.000 jajasaca ikre, koju lepi u speculjalno pripremljeno gnezdo. Gnezdo zajedno pripremaju muzjak i zenka od mahovine i sitnog korenja, a po polaganju ikre muzjak ostaje kraj gnezda, da ga cuva. Ikra je 1 do 1,3mm u precniku, a period inkubacije im traje oko deset dana, a vec nakon dvadeset dana mladj je dugacka oko 2 santimetra, i pocinje ishranju drugom ribljom mladju.

Navike, stanište, rasprostranjenost: Karakteristicno staniste smudja je duboka voda sa tvrdim, kamenitim ili peskovitim dnom, sa visokom kolicinom kiseonika u vodi. U našoj zemlji zivi skoro u svim vodama crnomorskog sliva. Smudj je izraziti grabljivac, i voli da se krece sam, sa izuzetkom u vrlo ranom uzrastu. Krupan smudj veoma retko prilazi obali. Njegove dubine su oko 3-5m, a sklonista, podvodne brezine, ili vece prepreke u vodi. Lovi nocu, u svitanje i predvece i na najmanji sum ili vibraciju, se povlaci na sigurnije mesto. Najbolja mesta za trazenje smudja su mesta gde on lovi, a to su: spoljne krivine reka, gde je obala strma a tok brzi, rtovi koji cine brzake, kamenjari i kamene regulacije, brezine na ulazu u limane, prepreke u vodi, stene, potopljena stabla, brane...

Mamci i pribor za lov: Smudj je nocna grabljivica i pretezno se hrani u tom periodu dana, pogotovo, ukoliko je topliji deo godine. Zimi je aktivan gotovo celog dana, kada uzima hranu u nekoliko intervala.  Mesta gde ima smudja lako je uociti po karakteristicnom begu bele ribe, uz izostanak raubovanja, jer je on posao zavrsio na 0,5 do 1m ispod povrsine vode. ,Mladi i sitniji primerci u lovu se drze u jatima, a odrasli primerci su uglavnom usamljenici, osim u situaciji, da su na mestu sa velikom kolicinom raspolozive hrane. Predvece, po toplim nocima hranu trazi na površini, a u ostalim situacijama je u srednjim slojevima vode ili na dnu. U jesen napušta dubinska skloništa i dolazi u plicake, gde ostaje do zahladjenja, i povratka na dublja mesta. Lovimo ga na plovak, dubinski, ili varalicom. Ako ga lovimo dubinski, olovo se nalazi na kraju osnovnog najlona na dnu. Iznad njega se montiraju jedan ili dva bocna predveza sa mamcima. Najbolji mamac je sitna riba ili parce. Na mirnim vodama je bolje koristiti plovak-balerinu. Debljina glavnog najlona treba da bude 0,30mm, a podvez upola tanji, jer je smudj veoma osetljiv i kada oseti debeli najlon, cesto ostavlja mamac i povlaci se. Smudj se uspešno lovi i na varalice. Koristimo stapove, 2,7 do 3,3m tezine bacanja 40 do 80g, naglaseno savitljivih u gornjoj trecini, najlon ili struna treba da su 0,25 do 0,30mm, sa nesto tanjim predvezom zbog cestih kacenja podvodnih prepreka. Najpopularniji su silikonci, ukoliko ga trazimo na dnu(zbog velikog broja kacenja i kidanja mamaca). Uzi njih su se najbolje pokazali vobleri, ali ih nije preporucljivo koristiti ukoluko ne poznajemo dobro mesto na kojem lovimo.Posebno interesantan lov smudja je muvanjem. Kada montiramo kedera  na udicu, koristeci ga kao varalicu.